Социјална и културна антропологија

Стицање општих и основних академских знања о социо-културној структури и социо-културним процесима неопходних за даље професионално и стручно усавршавање.

Студенти ће усвојити фундаментална и развојна знања о настанку, природи и карактеру културе, културним промјенама и културним процесима.

1. Цикличка и идеалистичка теорија Питирима Александровича Сорокина
2. Историцистичка и структуралистичка теорија Освалда Шпенглера
3. Хришћанско-есхатолошка теорија Николаја Берђајева
4. Емпиристичко-фаталистичка теорија Арнолда Тојнбиа
5. Функционално-институционалистичка теорија Талкота Парсонса
6. Функционалистичка и биологистичка теорија културе Бронислава Малиновског
7. Психоаналитичка теорија Сигмунда Фројдa и афирмативна теорија Херберта Маркузеа
8. Дијалектичко-материјалистичка и повијесно-хуманистичка теорија Карла Маркса и Фридриха Енгелса
9. Техничко-технолошка теорија културе Жан Анрија
10. Филозофско-антрополошке теорија Хајнриха Рикерта и Арнолда Гелена
11. Културно-антрополошка и културно-релативистичка теорија Франца Боаса
12. Културно-антрополошка и еволуционистичка теорија Алфреда Луиса Кребера
13. Културолошка теорија Лесли Вајта
14. Тотално-еволуционистичка теорија Херберта Спенсера
15. Еволуционистичко-материјалистичка теорија Луиса Хенрија Моргана

1. 1. Ђукић, Н., Теорије културе, Бања Лука, 2010.

2. 2. Хач, Е., Антрополошке тероије, БИГЗ, Београд, 1979.

Провјера знања ће бити вршена у току семестра путем колоквијума и семинарских радова, те на крају семестра у форми академског разговора.

Настава ће бити извођена у форми предавања и вјежби. Предавања ће бити структурирана кроз тематска теоријска излагања наставних јединица те расправу или разговор. Вјежбе ће ће се састојати од анализе литературе чије разумјевање и овладавање студент доказује континуираном израдом и одбраном семинарског рада. У току семестра путем предавања и вјежби обрађено градиво биће провјеравано парцијално путем два обавезујућа колоквијума. Након реализованих предиспитних обавеза (колоквијума и семинарских радова), студенти стичу право полагања цјелокупне наставне материје у форми завршног усменог испита (академски разговор).