Медијска писменост и медијска култура

Циљ је да се студенти ближе упознају са: развојем и нивоима медијске писмености, њеним концептуалним оквиром, медијским образовањем, информационом писмености, стратегијама и правци развоја медијског образовања, као и са основним принципима у медијском образовању, значајем и новим вриједностима медијске културе и медијске писмености и дигиталним и медијским компетенцијама.

Након похађања предмета, студентима ће бити јасни најважнији аспекти медијске културе, начини стицања различитих нивоа медијског образовања, као и њихова примјена у свакодневном кориштењу медијског садржаја.

Медијска култура: основни појмови и разлике између медијске, масовне и популарне културе
Теорије о утицају медија
Критика медија у доминантним теоријама културе
Студије културе и медијска култура
Медијска публика – пријем и кориштење медијске културе
Концепт писмености 21. вијека
Медијска писменост: концептуални оквир медијске писменост
Развој медијског образовања
Четири модела медијског образовања
Нивои медијске писмености
Сфере, актери и вјештине медијске писмености
Медијска и информациона писменост (МИЛ)
Водеће оријентације медијске писмености
Нови начини учења кроз медијску писменост
Пет кључних концепата медијске писмености

1. Kelner, D. Medijska kultura, Clio, Beograd, 2004.

2. Рашевић, Д. Медијска култура и медијска писменост, Удружење социолога, Бања Лука, 2014.

3. Poter, DŽ. Medijska pismenost, Clio, Beograd, 2011

4. Jolls, T. Literacy for 21st Century: An Overview & Orientation Guide To Media Literacy Education, Center for Media Literacy, 2008.

5. David Buckingham, Media Education: Literacy, Learning and Contemporary Culture, Cambridge: Polity Press, 2003.

Рад кандидата/киње вредноваће се током семестра у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, из испита, у вријеме редовних испитних рокова.
Предиспитне обавезе састоје се од: два (2) колоквија (по 20 бодова), једног (1) семинарског рада на задану тему са уредним похађањем и/или презентацијим рада (10 бодова). На предиспитним обавезама може се укупно освојити највише 50 бодова.
Колоквији се састоје из писмених радова који се изводе у току семестра. Наставник ће на почетку семестра ближе објаснити начин извођења и термине колоквија.

Настава на предмету изводиће се представљањем наставних тема, разговором о најважнијим дијеловима наставне материје, проучавањем и презентацијом задатих садржаја и писањем радова из предиспитних обавеза.