доц. др Славица Гајић

Пројекат има за циљ да развије иновативне методе и технологије за откривање преосталих мина. То се планира постићи побољшањима и интеграцијом постојећих најсавременијих техника, наиме, обученим колонијама пчела у комбинацији са органским полупроводничким сензорских филмовима на бази експлозивне паре, и аутоматском анализом видео записа високе резолуције добијених снимањем са беспилотним летјелицама изнад минских поља...

Апроксимативно рачунање се односи на развој алгоритама дигиталне обраде сигнала који уводе незнанте апроскимације приликом нумеричких операција, при чему долази до значајне уштеде рачунарских ресусрса...

У пројектовању и имплементацији система за обраду и анализу сигнала и података, те федеративно обучавање модела машинског учења заснованих на микрорачунарским системима или ФПГА се мора водити рачуна о многим супротстављеним параметрима као што су: процесна моћ, количина расположивог меморијског простора, пропусни опсег мреже, потрошња енергије, итд. Због тога је пројектовање и имплементација оваквих система нужно процес у којем се настоји...

Неблаговремена обавјештеност о предстојећим временским условима и промјенама вегетацијских и других радиометријских индекса проузрокује проблеме у пољопривреди. Временске прогнозе се углавном односе на шира географска подручја, и доступна су само кроз приступ Интернету или средствима јавног информисања. Овим пројектом планирано је истраживање могућности интеграције мулти‐сензорског чвора за праћење амбијенталних параметара и радиометријских индекса са машинским учењем...

У овом пројекту предмет истраживања је пројектовање, израда и карактеризација сензора израђених на текстилу и уграђених у предмете за свакодневну употребу са могућношћу примjене за мjерење основних параметара тиjела корисника, као што су тjелесна температура, пулс у минути, крвни притисак...

Циљеви пројекта су: • Преглед савремених трендова и приступа у примјени HPC у анализи података и сигнала; • Идентификација могућности и проблема примјене EPAC у обради сигнала, слике и машинском учењу; • Заједничке пријаве на пројекте у областима EPAC, HPC, обраде сигнала и машинског учења.

• Побољшати профил инжењера телекомуникација, промовисати интердисциплинарност као одговор на потребе индустрије и допринијети напредовању у технологији, економији и друштву. • Побољшати квалитет традиционалних студија телекомуникација, пружајући додатне компетенције са циљем да се попуни јаз између универзитетског образовања и потреба тржишта на локалном нивоу...

Главни циљ пројекта је проналажење ефективних и ефикасних приступа и развој метода за анализу сигнала и слике заснованих на примјени машинског учења. Пројектним активностима је предвиђено да се пронађу одговори на питања око адекватног избора модела, потребне количине података за обучавање модела, избора ефикасне технике обучавања, те проналаска ефикасног начина да се обучени модел искористи за анализу нових узорака сигнала.

Проблем заосталих мина у пост-конфликтним подручјима и даље предствља огроман проблем у погледу повреда цивила и неискоришћеног земљишта. Хуманитарно деминирање је ризично, скупо и дуготрајно, а могуће су заостале мине и након деминирања. Због тога се поред уобичајених техника и процедура уводе и биолошке методе за откривање експлозива. Најновија истраживања су показала да је могуће обучити пчеле да долазе до мјеста на којима постоји експлозив...

Параметри животне средине (квалитет ваздуха, воде и земљишта) имају велики утицај на сва жива бића и зато је њихов мониторинг дефинисан многим међународним и националним регулативама. Уобичајени приступ у праћењу параметара животне средине је заснован на непокретним мјерним станицама које карактерише висока тачност и прецизност, али и висока цијена инсталације и одржавања. Развојем технологије појављују се комерцијално доступни сензори за мјерење параметара животне средине...

У даљинској детекцији велики број сензора непрестано снима земљину површину, са различитим просторним и спектралним резолуцијама и различитим фреквенцијама покривања. Поред традиционално кориштених платформи у задње вријеме је експанзији података ове врсте допринијело све веће кориштење беспилотних летјелица. Кориштењем беспилотних летјелица цијена снимања је постала нижа и постало је могуће снимање дијелова Земљине површине и објеката у вишој резолуцији...

Један од задатака предложеног пројекта је иницирање комуникације са истраживачима који нису математичари по струци али су корисници алатки временско-фреквенцијске и нумеричке анализе анализе (истраживачи са Електротехничког факултета у Бањој Луци и Скопљу, Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета у Бањој Луци, Шумарског факултета у Београду)...

С обзиром да се напредак и будућност савременог свијета базира на STEM приступу, од немјерљивог је значаја да се садашње и будуће младе генерације у БиХ кроз интерактивне поставке и радионице о овоме упознају и заинтересују и да се на тај начин омогући да иду у корак са вршњацима из региона и свијета. Неће сви они постати стручњаци за STEM, али учење само основа може им дати много дубље разумевање технологија са којима ће радити, као и алата који су им ...

Примарна сврха истраживања у оквиру овог приједлога пројекта је идентификација алгоритама обраде сигнала погодних за оптимизацију, уз елементе машинског учења, за имплементацију на уграђеним рачунарским системима. Методологија имплементације овог пројекта подразумијева теоретска истраживања, као и симулациону анализу, односно експерименталну верификацију..

Развој аутомобилске индустрије укључује опремање возила рачунарима и сензорима који су у могућности да пруже подршку приликом вожње и паркирања, као и да пруже корисне информације о стању на цестама и путевима...

Пројекат ”NORMEDY Wearables” има за циљ истражити могућности метода дубоког учења за анализу и интерпретацију био-података прикупљених са носивих медицинских сензора, стварајући тако основе за развој метода медицинске асистенције и употребу система за даљински надзор пацијената на првој домаћој mHealth платформи...