Социјална педагогија

Циљ изучавања предмета је упознавање студената са ширим појмовима и подручјима дјеловања социјалне педагогије, са дисоцијалним педагошким појавама, њиховим третманом и превенцијом, оспособљавање за разумјевање холистичке социјалне условљености педагошких појава, као и оспособљавање за рад и истраживање у области социјалне педагогије.

Након одслушаног предмета студенти би требали стећи слиједеће компетенције:
познавања (темељних знања о социјалној педагогији као научној дисциплини),
разумијевања (различитих облика поремећаја у понашању дјеце и младих, процеса њихове стигматизације, маргинализације и искључивања, као и могућности социјалнопедагошког рада с њима). процјењивања (утицаја социјалног окружења на појаву појединих поремећаја у понашању дјеце и младих, као и практичног социјалнопедагошког дјеловања у погледу ране интервенције и детекције таквих поремећаја, те третмана и накнадне подршке за такве појединце, групе и заједнице).

Појам, предмет и савремена одређења социјалне педагогије
Основни појмови у социјалној педагогији
Социјална педагогија у систему друштвених наука, однос педагогије и других сродних наука
Историјски развој социјалне педагогије у Европи
Савремено схватање социјалне педагогије
Теорије социјалне педагогије
Савремено схватање етиологије поремећаја у понашању
Однос друштва према особама с поремећајима у понашању кроз историју
Приказ различитих врста поремећаја у понашању и њихово разумјевање
Социјално окружење и поремећаји у понашању
Друштвени контект дисоцијалног понашања младих у транзицијским друштвима
Упознавање са васпитним и другим приступима којима се нежељено понашање дјеце и младих усмјерава ка друштвено прихватљивим моделима понашања
Вриједносне компоненете социјалнопедагошког позива
Компетенције, функције и подручја практичног дјеловања социјалних педагога
Практична ограничења и даљи развој социјалне педагогије

1. Macanović, N. (2020). Socijalno neprilagođeno ponašanje djece i adolescenata. Banja Luka: Centar modernih znanja.

2. Knežević-Florić, O. (2007). Osnove socijalne pedagogije. Novi Sad:SPD Vojvodina

3. Macanović, N. (2014). Kriminogena inficiranost učenika. Banja Luka. Udruženje nastavnika i saradnika Univerziteta u Banjoj Luci.

4. Pleh, V., Suljagić, S., Suljagić, A. (2020). Opseravcija i dijagnostika ličnosti maloljetnih prestupnika u krivičnom zakonodavstvu Bosne i Hercegovine

Провјеравање знања и утврђивање колико су студенти активни у настави врши се током читавог семестра. Знање се провјерава помоћу два колоквија, а активност студената се исказује кроз писање семинарских радова, уредно похађање наставе, учешће у дебатама, припрему презентација и кроз друге облике креативног учешћа у наставном процесу. На тај начин студенти испуњавају предиспитне обавезе кроз које могу да стекну 50 бодова (два колоквија по 20 бодова, семинарски рад 5 бодова те уредно и активно похађање наставе 5 бодова). Завршни испит обавља се усмено и носи највише 50 бодова. Коначна оцјена се изводи сабирањем бодова из предиспитних обавеза и бодова са испита.

Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама. Приказивање видео метеријала и документарних филмова. Семинари из литературе. Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу. Консултације.