Развојна психологија

Основни циљеви предмета су упознавање студената са суштинским токовима и аспектима психичког развоја, подстицање на активно усвајање научних чињеница, критички однос према одређеним тумачењима и да се уз помоћ проучених психолошких метода и техника заинтересују за њихово праћење и проучавање.

Од студента се очекује да на крају курса буде способан да:
- Разумије шта чини развојне промјене и како се разликују од неразвојних промјена;
- Разумије основне теорије које се односе на когнитивни развој;
- Разумије поставке емоционалног развоја личности из угла водећих школа у савременој
психолошкој теорији;
- Разумије основне поставке социјалног и моралног развоја;
- Критички промишља о теоријама и упоређује их;
- Познаје процјењивање когнитивног, емоционалног и социјалног развоја од дјетињства до
зрелости инструментима које нуде различити приступи;
- Разумије важност различитих контекста и њихову улогу у развоју особе.

Наставна грађа овога предмета конципирана је тако да се студенти, с обзиром на своје професионално опредјељење, упознају са психичким развојем људске јединке од њеног рођења
па до зрелости, као и психофизичким промјенама које настају у зрелом и старачком животном добу. Акцентирају се научно-теоријске концепције и дилеме као и резултати емпиријских истраживања
психичког развоја. Студент се упознаје са најважнијим теоријама когнитивног развоја, са посебним акцентом на Пијажеову теорију развоја, као и теорије когнитивно информативног приступа, те теорије које истичу формативну улогу културе (Културно - историјска теорија Виготског, Брунерова теорија
развоја), као и теоријама социјалног и емоционалног развоја развоја. Поред релација родитељ - дијете, интензивније се проучавају и партнерски односи као доминантна форма атачмента у одраслој доби. Поред емоционалног, проучава се социјални и морални развој, а студент оспособљава
за примјену различитих инструмената и техника којим се проучавају ови аспекти развоја. Програмом се инсистира се на разумијевању кључних фаза у емоционалном развоју, на промјенама и улози криза у свакој од развојних промјена. Основна идеја је оспособљавање студената за проблемско учење.

1. Жиропађа, Љ., Миочиновић, Љ. (2012). Развојна психологија. Београд: Чигоја штампа.

2. Јерковић, И., Зотовић, М. (2010). Развојна психологија. Нови Сад: Футура публикације.

Предиспитне обавезе се састоје из: два (2) колоквијума (по 20 бодова); активност у настави (10 бодова – практичне активности реализоване на вјежбама). На предиспитним обавезама може се укупно освојити највише 50 бодова. Завршни испит обавља се у писменом облику. На испиту се врши провјера знања из цијелог
градива. Завршни испит носи највише 50 бодова.

Наставни програм се реализује кроз пленарна предавања, рад у малим групама, вјежбе и
радионице, као индивидуални ангажман студената кроз практичне задатке.