Социологија ризика

Стицање примјењеног знања из области социолошких теорија ризика и улоге ризика у савременом друштву.

Након завршеног курса студенти ће бити оспособљени:
За дескриптивну и компаративну анализу социолошких теорија ризика;
Да анализирају и критички интерпретирају феномен ризика из социолошке перспективе;
Да самостално идентификују и анализирају проблеме ризика у пракси;
Да на микро и макро нивоу самостално и стручно истражују утицај ризика на различите аспекте друштвеног живота;
За самостално стручно усавршавање у области менаџмента ризика.

• Социо-културни приступ (Douglas and Wildavsky 1982; Lash 2000; Tulloch/Lupton 2003)
• Рефлексивно-модернистички приступ (Beck, 1986, 1992; Bauman 1991, 1995)
• Постструктуралистички приступ (Foucault 1991)
• Системско-теоријски приступ (Luhmann 2005; Japp 1996, 2000)
• Шта је ризик? Ризик као социјална конструкција. Страх и тјескоба
• Култура, идентитет, социјална интеграција и кохезија, социјална стабилност и ризик
• Личност, развој личности, гранична ситуација, биографска истраживања и ризик
• Геополитика, миграције, тероризам и ризик
• Биополитика, популациона политика, феминизам, вакцинација и ризик
• Држава, здравље, медикализација, окружење, климатске промјене и ризик
• Пол, род, сексуалност и ризик
• Радни процеси, образовање, наука, сиромаштво, неједнакост и ризик
• Медији, комуникације, сајберкултура, друштвене мреже, интернет и ризик
• Друштвени капитал, повјерење, и ризик
• Управљање ризиком у пракси

1. • Бек, У. (1986). Ризично друштво. Београд: Filip Višnjić (одабрни дијелови). • Gale, K. N. Towards a sociology of risk work: A narrative review and synthesis, Sociology Compass, No. 10/11, 2016, pp. 1046-1071. • Zinn, J. O. (2004). Sociology and Risk. Canterbury: University of Kent (одабрани дијелови) • Lidskog, R., Sundqvist, G. Sociology of Risk. In Essentials of Risk Theory, Editors: Sabine Roeser Rafaela Hillerbrand Per Sandin Martin Peterson, 2012, pp. 75-105. • Lobo-Guerrero L., The Inter

Провјеравање знања и утврђивање колико су студенти активни у настави врши се током читавог семестра. Знање се провјерава помоћу два колоквија, а активност студената се исказује кроз писање семинарских радова, уредно похађање наставе, учешће у дебатама, припрему презентација и кроз друге облике креативног учешћа у наставном процесу. На тај начин студенти испуњавају предиспитне обавезе кроз које могу да стекну 50 бодова (два колоквија по 20 бодова, семинарски рад 5 бодова те уредно и активно похађање наставе 5 бодова). Завршни испит обавља се усмено и на њему се провjерава знање из цијелог градива, а носи највише 50 бодова. Коначна оцјена се изводи сабирањем бодова из предиспитних обавеза и бодова са испита.

Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама. Приказивање видео материјала и документарних филмова. Семинари из литературе. Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу. Консултације.