Стилистика и култура говора

Циљеви предмета су да студенти усвоје основна знања о култури говора као: 1) дијелу опште културе који се испољава у степену усавршености говора, тј. овладавања вјештином правилног, тачног и течног исказивања властитих мисли и осјећања те успјешне комуникације с другим члановима говорне заједнице, 2) облашћу лингвистике која се бави нормирањем језика и разрађује препоруке за вјешто служење језиком, затим да се упознају са особинама функционалних стилова српског књижевног језика, те да усвоје знања о позитивним и негативним комуникативним својствима говора, као и о видовима писменог и усменог изражавања.

Студенти ће бити упознати с језичко-стилским особеностима функционалних стилова српског стандарднога језика, посебно журналистичког/публицистичког. Стилистичка знања моћи ће примијенити и на дио предмета посвећен култури говора, гдје се указује на позитивна и негативна комуникативна својства говора. Самим тим, биће оспособљени да уочавају особине доброг, односно лошег изражавања, што ће им помоћи у писању властитих текстова.

1. Стил и стилистика. О развоју стилистичке мисли.
2. Језик као комуникациони систем и језичке функције.
3. Природни језик. Лингвистичка стилистика. Семиотика.
4. Раслојавање језика (језичко варирање).
5. Функционални стилови (1): сакрални, научни, административни.
6. Функционални стилови (2): књижевноумјетнички стил, разговорни стил.
7. Функционални стилови (3): журналистички и публицистички стил.
8. Фигуративност новинског језика.
9. Устаљени изрази у новинским текстовима.
10. Преношење туђег говора у новинским текстовима.
11. Појам културе говора. Лингвистички, естетски и социјални аспекти културе говора.
12. Позитивна комуникативна својства говора (правилност, прецизност, логичност, чистота, сажетост, јасноћа, изражајност, богатство, сврсисходност).
13. Негативна комуникативна својства говора (језичке грешке, комуникативно-прагматичке грешке, вулгаризација, двосмисленост, бирократизација).
14. Облици и врсте говора: говорни жанрови. Основни облици говора: дијалог и монолог. Дијалошке врсте: разговор, конверзација, дискусија, полемика.
15. Облици монолошког излагања: приповиједање, описивање, извјештавање, реферисање, објашњење. Говори и њихове врсте: кратки монолози, тематски говори, пригодне бесједе.

1. Ивић, Павле и др. (2004), Српски језички приручник. Београд: Београдска књига.

2. Јовановић, Јелена (2010), Лингвистика и стилистика новинског умећа. Језичке и стилске особине новинарства. Београд: Јасен.

3. Катнић Бакаршић, Марина (2001), Стилистика. Сарајево: Љиљан.

4. Николић, Марина (2010), Теорија језичке културе. Београд: Институт за српски језик САНУ.

5. Шипка, Милан (2011), Култура говора. Нови Сад: Прометеј.

5% присуство на часу (5 бодова максимално)
5% aктивност на часу (5 бодова максимално)
20% 1. колоквијум (20 бодова максимално)
20% 2. колоквијум (20 бодова максимално)
50% завршни испит (50 бодова максимално)
Закључна оцјена представља збир свих претходно наведених облика провјере знања.

Предавање ex cathedra, допуњено дијалогом са студентима и стилистичком анализом текстова.