Теорија и модели односа с јавношћу

Студенти се упознају са теоријским приступима и моделима у односима са јавношћу (ОСЈ), односно организацијском и стратешком комуницирању с различитим јавностима у савременом друштвеном окружењу. У уводном дијелу, у контексту расправе о појму и феномену јавности и историјске генезе комуницирања с јавношћу, разматрају се теоријски приступи јавности и легитимитет односа с јавношћу. Расправа се потом усредсређује на поједине комуниколошке приступе, теорије и моделе у ОСЈ. Разматра се и примјена појединих модела у сложенијим облицима стратешког комуницирања с јавностима, попут кризног комуницирања, политичког комуницирања, здравственог комуницирања, односа с друштвеном заједницом и јавне дипломатије.

Студент(ица/киња) треба да се упозна са сложенијим темама, теоријским приступима и проблемима у ОСЈ. Након похађања предмета, студентима је јасна генеза ОСЈ, као и истраживачко-теоријски приступи рјешавању појединих стратешких задатака у односима с јавношћу.

1. Увод у предмет и упознавање с наставним програмом предмета
2. Теоријска концептуализација јавности и односа с јавношћу (ОСЈ)
3. Историјска генеза односа с јавношћу: родоначелници односа с јавношћу
4. Теоријски приступи у ОСЈ
5. Деконструкција теоријског поимања
6. Медијатизација ОСЈ
7. Стратешко управљање и комуницирање
8. Лични ОСЈ и друштвене мреже
9. Односи с јавношћу и демократија;
Комуницирање са заједницом и друштвена одговорност
10. Политички односи с јавношћу
11. Међународни односи с јавношћу/јавна и културна дипломатија
12. Кризно комуницирање
13. Истраживања и планирање у ОСЈ
14. Етичка и правна питања и дилеме у ОСЈ
15. Завршна расправа

1. Богданић, А. (2016). Разматрање новинарског дискурса и теорије медија: увод у теорију новинарности. Комуниколошки колеџ у Бањалуци.

2. Томић, З. (2013). Теорије и модели односа с јавношћу. Synopsis.

Провјера знања ће се вршити током семестра, у виду колоквија и других предиспитних обавеза, као и на крају семестра, из испита, у вријеме редовних испитних рокова. Предиспитне обавезе се састоје из: два (2) колоквија (по 20 бодова) и неколико кратких задатака или радова на задану тему (до 10 бодова). Колоквији се изводе писменo, у два наврата током семестра. На предиспитним обавезама може се укупно освојити највише 50 бодова. Завршни испит обавља се писмено и усмено и састоји се од завршног семинарског рада, те разговора о раду и предметној материји. Завршни испит носи највише 50 бодова.

Настава на предмету ће се изводити представљањем тема и разговором о питањима из наставне материје, читањем заданих материјала, чланака и студија, истраживањем теоријских питања и писањем предиспитних обавеза. Ово је теоријски предмет који претпоставља да студент, између осталог, самостално истражује и изучава теме из програма, односно чита задане материјале.