Превенција сукоба и вршњачког насиља у школи
Нема услова
Предмет је базиран на стицање и усвајању свих неопходних знања и вјештина о превенцији
сукоба вршњачког насиља у школи. Посебан акценат дат је на оспособљавању студената на
унапређењу комуникације и рјешавању сукоба примјеном медијације као ефикасног модела
ненасилног рјешавања сукоба у школи.
Оспособљеност студената за упознавање нових сазнања и достигнућа о превенцији сукоба
вршњачког насиља у школи, као и примјени успјешних модела ненасилног рјешавања сукоба
примјеном медијације. Унапређење знања и вјештина о комуникацији ненасилног рјешавања
сукоба и програмима који се базирају на медијацији и другим савременим моделим превенције
који се примјењују у свијету.
Појам насиља и његове карактеристике
Узроци и облици насиља међу младим
Вршњачко насиље у школама
Формално и неформално насиље међу вршњацима
Посматрање насиља у односу на положај дјетета
Жртве вршњачког насиља
Обиљежја типичног насилника
Превенција насиља међу дјецом
Откривање и заустављање насиља у школи
Механизми спријечавања насиља у школи
Идентификовање насиља у школи од стране ученика
Примјена медијације у ненасилном рјешавању сукоба међу ученицима
Вршњачка медијација у школи
Социјални радник као медијатор у рјешавању сукоба међу младим
Програми превенције вршњачког насиља у школи
Мацановић, Н., Петровић, Ј. (2015). Превенција вршњачког насиља у основним школама – „Вратимо другарство у разреде“. Бања Лука: Удружење наставника и сарадника Универзитета у Бањој Луци.
Dţamonja Ignjatović, T. Ţegarac, N. (2006), Medijacija – koncepti i konteksti, Beograd: Centar za primenjenu psihologiju, IV deo Medijacija u obrazovnom sistemu, str 161-193
Olweys, D. (1998). Nasilje među djecom u školi. Zagreb:Školska knjiga
Bašić, J. (2009). Teorije prevencije prevencija poremećaja u ponašanju i rizičnih ponašanja djece i mladih. Zagreb: Školska knjiga
Isić, U. (2010),Vršnjačka medijacija,Vodič za pedagoge i psihologe. Sarajevo: OSCE
Провјеравање знања и утврђивање колико су студенти активни у настави врши се током читавог семестра. Знање се провјерава помоћу два колоквија, а активност студената се исказује кроз писање семинарских радова, уредно похађање наставе, учешће у дебатама, припрему презентација и кроз друге облике креативног учешћа у наставном процесу. На тај начин студенти испуњавају предиспитне обавезе кроз које могу да стекну 50 бодова (два колоквија по 20 бодова, семинарски рад 5 бодова те уредно и активно похађање наставе 5 бодова). Завршни испит обавља се усмено и на њему се провjерава знање из цијелог градива, а носи највише 50 бодова. Коначна оцјена се изводи сабирањем бодова из предиспитних обавеза и бодова са испита.
Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама. Приказивање видео метеријала и документарних филмова. Семинари из литературе. Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу. Консултације.
