Виши курс метода коначних елемената

Омогућити разумијевање теоријских основа и елемената примјене Метода коначних елемената у прорачуну инжењерских конструкција. Развити креативност и способност за самостално формулисање и рјешавање инжењерских проблема.

Студент зна, вјешт је и компетентан је да анализира и рјешава проблеме грађевинских конструкција примјеном Метода коначних елемената.

Увод. Рекапитулација досад стечених знања из области нумеричке анализе конструкција. Дискретизација домена. Метод коначних трака. Интерполација. Изопараметарски и изогеометријски елементи. Варијациона формулација МКЕ. Извођење матрица и вектора елемената. Формирање матрица и вектора система. Нумеричка интеграција. Трансформација координата. Гранични услови. Рјешавање система једначина. Тумачење резултата прорачуна. Прорачун инжењерских конструкција примјеном слободног и власничког софтвера. Дефинисање индивидуалних годишњих задатака.

1. М. Секуловић , Метод коначних елемената, Грађевинска књига, Београд, 1988.

2. S. Rao , The Finite Element Method in Engineering, Butterworth Heinemann, 2010.

3. Д. Д. Милашиновић: Метод коначних трака у теорији конструкција: са рачунарским програмима, Студент, Нови Сад, 1994.

4. S. Timoshenko, J. N. Goodier, Theory of Elasticity, McGraw-Hill, 1951.

5. Г. Раденковић, Коначне ротације и деформације у изогеоемтријској анализи носача, Београд, 2017

Обавезна је самостална израда и одбрана годишњег задатка током семестра. Посљедњи рок за одбрану
годишњих задатака је почетак сљедећег семестра. Студенти који не положе колоквијуме током семестра,
поправне колоквијуме полажу у терминима редовних испитних рокова.

Аудиторна предавања и практичне вјежбе. Израда годишњих задатака у рачунарском центру уз консултације са сарадником.