Политичке партије и организације
Нема података
Уписан шести семестар
Услови похађања предмета и полагања испита из предмета ближе су дефинисани у Одлуци о праћењу и вредновању рада студената у школској 2013/2014. години Факултета политичких наука.
Предмет Политичке партије и организације обухвата различите теоријске приступе
и методе у изучавању политичких партија и организација. Предметом је предвиђено
изучавање политичких партија, партијских идеологија, политичких организација и интересних
група, партијских система и партија у процесима демократске транзиције. Све ово са циљем да
студенти стекну одговарајуће теоријско знање о политичким партијама, једном од
најупечатљивијих феномена савременог доба.
По успјешном завршетку предмета Политичке партије и организације студент стиче увид
у теорију о политичким партијама, партијским системима и политичко-партијским
процесима у савременом свијету.
1. Настанак и дефиниција партија
2. Функције партија, партијски сукоби и партијска сарадња
3. Партија као систем, интерни актери и процеси у партијама
4. Финансирање партија, промјена партија и типови партија
5. Партије и идеологије
6. Групе, интереси и покрети
7. Понављање градива из првог дијела (први колоквијум)
8. Релевантне партије и бројчани критеријум, Некомпетитивни и компетитивни системи
9. Партијски систем Велике Британије и Сјеверне Ирске (двопартијски систем европског типа)
10. Партијски систем Сједињених Америчких Држава и Уједињеног Краљевства Велике Британије и Сјеверне Ирске (двопартијски систем америчког и британског типа)
11. Партијски системи Француске, Њемачке и Шпаније (вишепартијски системи европског типа)
12. Партијски системи Белгије и Босне и Херцеговине (вишепартијски системи у подијељеним друштвима Европе)
13. Политичке партије и демократска транизиција у Европи: Приступи и обрасци
14. Политичке партије и демократска транизиција у Европи: Стварање политичких институција
15. Понaвљање градива из другог дијела (други колоквијум)
Гоати, Владимир (2008) „Политичке партије и партијски системи“, Факултет политичких наука, Подгорица (стр: 21-289)
Хејвуд, Ендру (2004) „Политика“, Клио, Београд (стр: 82-131; 502-541)
Сартори, Ђовани (2008) „Странке и страначки сустави“, Политичка култура, Загреб (стр: 107-211)
Васовић, Вучина (2007) „Савремене демократије, I и II том“, Службени гласник, Београд (I том, стр: 373-402; 227-254; 525-547; 645-658) (II том, стр: 72-84; 223-239)
Касаповић, Мирјана (1996) „Демократска транзиција и политичке странке: развој политичких странака и страначких сустава у Источној Европи“, Факултет политичких (стр: 1-79)
Провјера знања ће да се врши током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, кроз усмено испитивање у вријеме испитних рокова. Предиспитне обавезе се састоје из: два колоквијума (по 20 бодова), једног семинарског рада на задану тему (5 бодова) и уредног и активног похађања предмета (5 бодова). Кроз предиспитне обавезе студент може да се освоји највише 50 бодова. Завршни испит се обавља усмено и на њему се провјерава знање из цијелог градива. На завршном испиту је могуће остварити највише 50 бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог у оквиру свих елемената провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из завршног испита (максимално 50). За успјешно испуњење предметних обавеза, односно за стицање минималне пролазне оцјене (6), студент мора укупно освојити најмање 51 бод из предиспитних и испитних обавеза на предмету. Оцјена седам (7) одражава успјех од 61 до 70 бодова, оцјена осам (8) од 71 до 80 бодова, оцјена девет (9) од 81 до 90 бодова, а оцјена десет (10) од 91 до 100 бодова.
Предвиђено је да се настава изводи кроз часове наставе и часове вјежби у складу са усвојеним академским календаром и распоредом одржавања наставе и вјежби за актуелни семестар у којем се они изводе.
