Педагогија

Циљ овог предмета је увод у теоријско – методолошке основе педагогије као друштвене науке, њен значај и функције у свакодневном друштвеном контексту. Изучавање предмета Педагогија омогућује стицање теоријских и практичних сазнања о васпитању и образовању као основним друштвеним феноменима којима се педагогија бави. Студенти стичу опште компентенције о настанку и подручију дјеловања педагогије, као и њеном односу са другим наукама, њеном садржају, функцији и улози у васпитању и образовању.

Оспособљеност студената за упознавање нових сазнања о педагогији и предмету њеног проучавања – васпитању, да се оспособе да та сазнања критички преиспитају и даље развијају, те да их у пракси користе; да спознају достигнуте могућности и границе дјеловања на личност васпитаника; да се оспособе да истражују педагошку теорију и праксу и да се оспособе и развијају неопходне вјештине успјешне и квалитетне комуникације са васпитаницима.

Појам, предмет, задаци педагогије
Педагогија – наука о васпитању
Научне основе педагогије
Развој педагогије кроз историју
Васпитање – специфичан процес и дјелатност, Циљ и фактори васпитања
Компоненте васпитања
Принципи и методе васпитног рада
Преглед развоја наставе; Наставни системи
Васпитно-образовни систем у РС
Школски систем – критика традиционалне и изградња савремене школе
Савремена школа и њена функција у образовању и васпитању ученика;
Обиљјежја нове генерације ученика
Успјешни образовни системи у свијету
Виртуелне школе и виртуелно учење
Цјеложивотно учење – формално, неформално и информално учење

1. Микановић, Б., Јевтић, Б.,(2015). Педагогија – основна знања о васпитању. Бања Лука: ГрафоМарк.

2. Мацановић, Н. (2015). Педагошке актуелности. Бања Лука, Удружење наставника и сарадника Универзитета у Бањој Луци.

3. Поткоњак, Н. (2003). ХХ век: „ни век детета“, ни век педагогије – има наде. Нови сад: Педагошко друштво Србије.

4. Giesecke, H. (1993). Uvod u pedagogiju. Zagreb: Educa.

5. Сузић, Н. (2005). Педагогија за XXИ вијек. Бања Лука: ТТ-Центар.

Предиспитне обавезе се састоје из: два (2) колоквија (по 20 бодова), активног учешћа у истраживачком раду (до 5 бодова) и присуства настави и вјежбама (до 5 бодова). На предиспитним обавезама може се укупно освојити највише 50 бодова. Колоквиј Колоквиј је писмени тест који се изводи у току семестра. Наставник или сарадник ће на почетку семестра ближе објаснити начин извођења и термине колоквија. Студенти су обавезни писати колоквије и за оне који, из било ког разлога, не приступе колоквију, сматраће се да га нису положили и добиће нула (0) бодова, у складу са Одлуком о праћењу и вредновању рада студената у школској 2013/2014. години. Активност Бодове на активност студент може стећи на основу учешћа у исраживању које ће бити спроведено у току семестра. На основу учешћа и урађених анализа и извјештаја може стећи од 0 до 5 бодова на активност. Завршни испит Завршни испит обавља се усмено и на њему се провјерава знање из цијелог градива. Завршни испит носи највише 50 бодова.

Настава на предмету ће се изводити представљањем тема и разговором о питањима из наставне материје, као и читањем заданих материјала и писањем колоквија и радова из предиспитних обавеза. Темељна предметна обавеза за све студенте је редовно похађање наставе, читање наставних материјала и писање предиспитних обавеза у току семестра. - Да би стекао услов за овјеру уредног похађања предмета, студент може укупно изостати највише три недјеље, односно 20% наставе из предмета. За студенте који касне на час више од десет минута или који час напусте десет и више минута раније сматраће се да нису присуствовали том часу.