Социолошка теорија I

Стицање основног академског знања о класичним социолошким теоријама.

Савладавањем градива из овог предмета студент ће бити:
Упознат са теоријским и појмовним парадигмама и дискурсима у првој и другој фази историјског развоја социологије (од Конта до Диркема те од Диркема до Фукоа);
Оспособљен да влада појмовним апаратом сваке појединачне теоријске парадигме;
Оспособљен да примјењује стечена теоријска знања у разумијевању, анализи и критици свакодневних друштвених појава и процеса.

Историјски развој социологије (позитивистичка, социологистичка и симболичка фаза)
• Структура социолошке науке (универзална, општа, теоријска и појмовна парадигма)
• Позитивистичка теорија Огиста Конта
• Еволуционистичка теорија Херберта Спенсера
• Материјалистичке теорије друштва (Морган, Маркс, Енгелс)
• Формализам у социологији (Зимел, Фон Визе, Тенис)
• Психолошке теорије друштва (Фројд, Фром, Ле Бон)
• Теоријски систем Макса Вебера
• Социологистичка теорија Емила Диркема
• Дубинска социологија Жоржа Гурвича
• Цикличне теорије друштва (Сорокин, Шпенглер, Берђајев, Тојнби)
• Функционалистичке и неофункционалистичке теорије друштва (Парсонс, Мертон, Малиновски, Браун, Луман)
• Теорија елита (Парето, Моска, Рајт Милс)
• Теорије конфликта (Козер, Дарендорф)
• Структурализам (Алтисер, Пуланцас)

1. Ђукић, Н. и Шијаковић, И. (2010). Увод у класичне социолошке теорије. Бања Лука: Економски факултет. • Лалман, М. (2001). Историја социолошких идеја, Београд: Завод за уџбенике (одабрани дијелови) • Рицер, Џ. (2009). Савремена социолошка теорија и њени класични корени. Београд: Службени гласник (одабрани дијелови).

Провјеравање знања и утврђивање колико су студенти активни у настави врши се током читавог семестра. Знање се провјерава помоћу два колоквија, а активност студената се исказује кроз писање семинарских радова, уредно похађање наставе, учешће у дебатама, припрему презентација и кроз друге облике креативног учешћа у наставном процесу. На тај начин студенти испуњавају предиспитне обавезе кроз које могу да стекну 50 бодова (два колоквија по 20 бодова, семинарски рад 5 бодова те уредно и активно похађање наставе 5 бодова). Завршни испит обавља се усмено и на њему се провjерава знање из цијелог градива, а носи највише 50 бодова. Коначна оцјена се изводи сабирањем бодова из предиспитних обавеза и бодова са испита.

Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама. Приказивање видео метеријала и документарних филмова. Семинари из литературе. Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу. Консултације.