Теорије медија

Кроз овај предмет студенти се упознају са историјским развојем и савременим приступима у теорији медија. Студенти разматрају природу научног мишљења и улогу теорије, као и најважнија метатеоријска питања, мјерила за вредновање теорије и таксономију теорије медија. Расправа о теорији медија је усредсређена на њен историјски развој који се изучава разматрањем појединих комуникативних појава и теорија које их објашњавају. Савремене теорије медија се разматрају у свјетлу поимања и тумачења друштвене улоге и утицаја медија, посредованог комуницирања и медијске културе.

Студенти треба да се упознају са најважнијим теоријским темама и приступима у изучавању масовних и друштвених медија, усвоје научни приступ у посматрању и тумачењу комуникацијских појава, те стекну разумијевање и способност примјене појединих теорија. Након похађања предмета, студентима су јасни најважнији појмови и приступи у теорији медија. Студент умије да практично примијени поједине теорије медија у савременом друштвеном комуницирању, као и у тумачењу и истраживању појава у посредованом комуницирању

1. Увод у теорије медија
2. Метатеоријска питања и таксономија теорија медија
3. Развој јавног друштвеног комуницирања
4. Друштвена улога медија
5. Медиј као друштвени систем
6. Функције медија
7. Медијска теорија
8. Медијска теорија II
9. Теорије медијских утицаја и исхода
10. Теорије медијских утицаја II
11. Теорије медијских утицаја III
12. Теорије утицаја на медијске садржаје и фабриковање друштвене стварности
13. Теорије утицаја на медијске садржаје и фабриковање друштвене стварности II
14. Теорије утицаја на медијске садржаје и фабриковање друштвене стварности III
15. Закључно разматрање: организација теоријског знања и постављање нових теорија

1. Богданић, Александар. (2016). Разматрање новинарског дискурса и теорије медија: Увод у теорију новинарности. Комуниколошки колеџ у Бањалуци.

Провјера знања ће се вршити током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, из испита, у вријеме редовних испитних рокова. Предиспитне обавезе се састоје из: два (2) колоквија (по 20 бодова), једног (1) огледа на задану тему (до 10 бодова) и редовног и активног похађања предмета (до 5 бодова). Колоквиј је писмени тест који се изводи у току семестра. На предиспитним обавезама може се укупно освојити највише 50 бодова. Завршни испит носи највише 50 бодова.

Настава на предмету ће се изводити представљањем тема и разговором о питањима из наставне материје, као и читањем заданих материјала и писањем колоквија и радова из предиспитних обавеза. Темељна предметна обавеза за све студенте је редовно похађање наставе, читање наставних материјала и писање предиспитних обавеза у току семестра.