Литерарна нарација у новим медијима

Основно усмерење у оквиру предмета јесте развијати способност студената да у конструкцији медијске форме и у приређивању медијског садржаја, примене што више адекватних елемената лепог и креативног писања, а кроз равнотежу фактографије и дескрипције и уз адекватну примену стилских фигура, поступка фокализације, угла трећег лица, онлајн приче и друго.

Студенти ће имати прилику да слушају о значају вештине писања новинара-писца кроз фаворизовање детаља, оригиналности и динамике, те о потреби употреби различитих хибридних и књижевних форми писања садржаја у литерарном новинарству.
Студенти ће моћи да разликују публицистичку нарацију од књижевне литературе у форми приче, али ће имати прилику и да разумеју да је литерарно новинарство хуманизована и естетизована форма савременог новинарства које унапређује технике писања у новинарству приближавањем књижевности.

начење појма наративно новинарство (теоријски приступи: Светлана Алексијевић, Ана Политковскаја, Рудолф Г. Вагнер, Педро Роса Мендеса, Волт Харингтон, Норман Симс, Соња Парат, Жан Вит, Џос Кајтнер) 2. Нарација у новинарској публицистици (Хартсок, Шадсон, први талас у 19. веку) 3. Едвард Скрипс и оријентација према „малим причама“ 4. Субјективност у наративним формама писања; Том Вулф у наративном новинарству 5. Други талас наративне публицистике (Норман Мајлер, Џон Фанте и Џоан Дидион) 6. Наративна публицистика Трумана Кeпота и публицистика Боба Бјекера 7. Утицај документарног романа и филма на литерарно новинарство 8. Феномен Мајл-Мур и гонзо 9. Форме кратке приче; репортажа, репортажа у првом лицу, есеј, новеле, фељтони, мемоари, мемоарски подстил. 10. Есеј на интернету и нарација у онлајн медијима (Миливој Анђелкоивћ) 11. Филм и наративно новинарство 12. Књижевне форме у новинарству – аутобиографија и биографија 13. Временски контекст, развијање ликова, гомилање хибридних елемената, значај сцене, лажно треће лице, неконвенционалне форме и фокализација у нарацији 14. Нарација у онлан медијима 15. Концепт славе, славне личности и специфичност наратива у такозваним ријалити емисија.

1. Тапавички Дуроњић, Татјана. (2019). „Литерарно новинарство и нарација“. Факултет политичких наука Универзитета у Бањој Луци: Бања Лука. Džon Fante, (2007). „Put za Los Anđeles“. Beograd: LOM. Snouden, Е. (2014). „Dosije Snouden“. Beograd: "Evro-Giunti“ Malović, Н. (2014). „Jedro nade“. Beograd: Laguna. Salmon, K. (2011). „Strategija Šeherzade“. Beograd: Clio. Breton, F. (2000). „Izmanipulisana reč“. Beograd: Clio. Nojbauer, H. J. (2010). „Fama-istorija glasina“. Beograd: Clio. Džon Fante, (2

2. Maja Vukadinović, (2013). "Zvezde supermarket kulture". Beograd: Clio.

3. Džoun Didion (2022). "Godina magijskog mišljenja". Beograd: Shtrik.

Провера знања студената се одвија путем колоквијума (2), писања самосталних студентских радова и завршног усменог испита.

Настава и вежбе изводе се применом различитих наставних метода и приступа. Поред примене фронталног наставног рада ex cathedra, користе се и методе: укључивања и интеракције, дискусије у малим групама – панел дискусије и симулације проблема изучавања, анализа садржаја и истраживање студената – самостално и у групама.
На предавањима се износе примери студија случаја и врши хипотетичка анализа датих примера.
Све наставне јединице наставник презентује мултимедијално, користећи савремене нове медије у образовању.