Основе архитектонских конструкција и материјализације
-
-
Основни циљ предмета је упознавање студената с основном терминологијом, принципима и
елементима конструисања и материјализације зграда мањег габарита и распона (≤6 m).
Прецизније, циљ предмета је изучавање конструкција које су једноставне, лако разумљиве и могу се
почетницима емпиријски објаснити без примјене статичког прорачуна којег студенти још не познају.
Студент стиче основна теоретска знања која му помажу да разумије логику масивних зиданих зграда,
скелетних и панелних дрвених зграда и челичних скелетних зграда, начина њиховог конструисања и
материјализације, принципе и ограничења. Студенти ће осим спознаје како треба правилно графички и технички представити цртеже, разумјети значај и распоред слојева конструкције и њихове
материјализације кроз постојеће и нове зграде (утицај развоја технологија градње, материјала и
правилника), на детаљима основих, једноставних вертикалних и хоризонталних конструктивних
елемента (зидови, стубови, греде, међуспратне таванице, раван кров). Студенти ће стећи способност да над својим идејним рјешењем пројектног задатка у Студију 2 упоређују конструктивне системе и
примјене адекватан конструктивни систем и материјализацију.
Елементи зграде – терминологија, конструктивни склопови, материјализација (зграде конструктивног
растера ≤6m); Упознавање са основним принципима и ограничењама у начину извођења (извођење на лицу мјеста, полупрефабриковано и префабриковано грађење); Упознавање са материјализацијом
једноставних конструктивних система од камена, опеке, бетонских блокова, армираног бетона, челика и дрвета; Основе масивних, скелетних, панелних и комбинованих конструктивних система; Ископи за темеље и класификација темеља према конструкцији и материјализацији зграде; Хидроизоловање
зграда од воде и влаге; Топлотно изоловање зграда од спољашњих утицаја; Класификација зидова према функцији и конструктивним захтјевима и материјализацији; Класификација међуспратних конструкција – конструкција и материјализација; Класификација кровних конструкција равног крова према материјализацији конструкције са разрјешавањем одводњавање равног крова.
Трбојевић, Р., Архитектонске конструкције: Масивни конструктивни склоп, Орион арт, Београд, 2001.
Гајић, Д., Окиљ У., Пеулић С., Основе архитектонских конструкција и материјализације, Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука, 2021.
Јахић, Е., Архитектонске конструкције: Принципи,системи и материјали, аутор, Тузла, 2012.
Ивковић, В., Дрвене зграде, скрипта, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Београд, 1998.
Харт, Хан и Зонтаг, Атлас челичних конструкција,Грађевинска књига, Београд, 1991
‐ 5 самосталних графичких радова, укључујући и активност на настави, оцјењују се са максимално
50 бодова (максимално 10 бодова за сваки графички рад);
‐ Испит се оцјењује са максимално 50 бодова;
‐ Пролазна оцјена се добија ако се кумулативно сакупи 51 бод ‐ присуство настави најмање 80%
(24 часа предавања и 24 часа вјежби), графички радови са прагом од 25,5 бодова из 5 графичких
радова (51 % од укупно 50 бодова) и испит са прагом од 25,5 бодова (51% од укупно 50 бодова);
‐ Студент који неоправдано изостане са наставе више од 20% (више од 6 часова предавања и 6
часова вјежби) и који не освоји на вјежбама минимално 25,5 бодова, мора обновити слушање
предмета.
Предавања, интерактивна настава и вјежбе ‐ израда графичких радова, консултације. Учење и
самостална израда графичких радова.
Вјежбе се одвијају по групама. Прије почетка сваких вјежби студентима се доставља детаљно разрађен
програм за сваки графички рад, садржај графичког рада, те услови и рокови за пријем графичких
радова.
