Стабилност конструкција

Омогућити разумијевање теоријских основа и елемената примјене рачунске механике у прорачуну стабилности инжењерских конструкција. Развити креативност и способност за самостално формулисање и рјешавање инжењерских проблема.

Студент зна, вјешт је и компетентан је да анализира и рјешава проблеме стабилности грађевинских конструкција.

Увод. Стабилност статичке равнотеже. Стабилност динамичке равнотеже. Критично оптерећење. Гранична тачка. Стабилност као нелинеаран проблем. Линеаризација. Бифуркациона стабилност. Пролом. Стабилност штапа. ДЈ савијања штапа у присуству аксијалних сила. Стабилност површинских носача. Стабилност танкозидних носача. Утицај укрућења. Једначине бифуркационе стабилности. Дискретизација домена примјеном метода коначних елемената и трака. Рад у слободном и власничком софтверу. Дефинисање индивидуалних годишњих задатака.

1. М. Ђурић, Стабилност и динамика конструкција, Грађевински факултет, Београд, 1977.

2. C. H. Yoo, S. C. Lee, Stability of structures - Principles and Applications, Elsevier, 2011.

3. Секуловић М., Метод коначних елемената, Грађевинска књига, Београд, 1988.

4. Д. Д. Милашиновић: Метод коначних трака у теорији конструкција: са рачунарским програмима, Студент, Нови Сад, 1994.

5. S. Timoshenko, J. M. Gere, Theory of Elastic Stability, McGraw-Hill, 1985.

Обавезна је самостална израда и одбрана годишњег задатка током семестра. Посљедњи рок за одбрану
годишњег задатака је почетак сљедећег семестра. Студенти који не положе колоквијуме током семестра,
поправне колоквијуме полажу у терминима редовних испитних рокова.

Аудиторна предавања и практичне вјежбе. Израда годишњих задатака у рачунарском центру уз консултације са сарадником.