Социјална педагогија

Циљ изучавања предмета је упознавање студената са ширим појмовима и подручјима дјеловања социјалне педагогије, са дисоцијалним педагошким појавама, њиховим третманом и превенцијом, оспособљавање за разумјевање холистичке социјалне условљености педагошких појава, као и оспособљавање за рад и истраживање у области социјалне педагогије.

Након одслушаног предмета студенти би требали стећи слиједеће компетенције:
познавања (темељних знања о социјалној педагогији као научној дисциплини),
разумијевања (различитих облика поремећаја у понашању дјеце и младих, процеса њихове стигматизације, маргинализације и искључивања, као и могућности социјалнопедагошког рада с њима). процјењивања (утицаја социјалног окружења на појаву појединих поремећаја у понашању дјеце и младих, као и практичног социјалнопедагошког дјеловања у погледу ране интервенције и детекције таквих поремећаја, те третмана и накнадне подршке за такве појединце, групе и заједнице).

1. Појам, значење, предмет и савремена одређења социјалне педагогије
2. Основни појмови у социјалној педагогији
3. Социјална педагогија у систему друштвених наука, однос педагогије и других сродних наука
4. Историјски развој социјалне педагогије у Европи
5. Савремено схватање социјалне педагогије
6. Теорије социјалне педагогије
7. Савремено схватање етиологије поремећаја у понашању
8. Однос друштва према особама с поремећајима у понашању кроз историју
9. Приказ различитих врста поремећаја у понашању и њихово разумјевање
10. Социјално окружење и поремећаји у понашању
11. Друштвени контект дисоцијалног понашања младих у транзицијским друштвима
12. Упознавање са васпитним и другим приступима којима се нежељено понашање дјеце и младих усмјерава ка друштвено прихватљивим моделима понашања
13. Вриједносне компоненете социјалнопедагошког позива
14. Компетенције, функције и подручја практичног дјеловања социјалних педагога
15. Практична ограничења и даљи развој социјалне педагогије

1. Macanović, N. (2020). Socijalno neprilagođeno ponašanje djece i adolescenata. Banja Luka: Centar modernih znanja.

2. Knežević-Florić, O. (2007). Osnove socijalne pedagogije. Novi Sad:SPD Vojvodina

3. Macanović, N. (2014). Kriminogena inficiranost učenika. Banja Luka. Udruženje nastavnika i saradnika Univerziteta u Banjoj Luci.

4. Pleh, V., Suljagić, S., Suljagić, A. (2020). Opseravcija i dijagnostika ličnosti maloljetnih prestupnika u krivičnom zakonodavstvu Bosne i Hercegovine

Предиспитне обавезе се састоје из: два (2) колоквија (по 20 бодова), активног учешћа у истраживачком раду (до 5 бодова) и присуства настави и вјежбама (до 5 бодова). На предиспитним обавезама може се укупно освојити највише 50 бодова. Колоквиј Колоквиј је писмени тест који се изводи у току семестра. Наставник или сарадник ће на почетку семестра ближе објаснити начин извођења и термине колоквија. Студенти су обавезни писати колоквије и за оне који, из било ког разлога, не приступе колоквију, сматраће се да га нису положили и добиће нула (0) бодова, у складу са Одлуком о праћењу и вредновању рада студената у школској 2013/2014. години. Активност Бодове на активност студент може стећи на основу учешћа у исраживању које ће бити спроведено у току семестра. На основу учешћа и урађених анализа и извјештаја може стећи од 0 до 5 бодова на активност. Завршни испит Завршни испит обавља се усмено и на њему се провјерава знање из цијелог градива. Завршни испит носи највише 50 бодова.

Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама. Приказивање видео метеријала и документарних филмова. Семинари из литературе. Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу. Консултације.