Урбанистичка техника

Циљ изучавања предмета је упознавање студената са основним елементима и техникама обликовања и уређења отворених јавних градских простора и постављање основе знања из области урбаног дизајна. Прецизније, циљ је упознавање студената са методама и техникама урбане анализе у домену физичке и визуелне структуре града, посебно њених функционалних и обликовних аспеката и њихових међусобних релација. Рад на предмету је припрема студената за проблем комплексности урбаних средина и изазов креативне практичне примјене нових алата у области урбаног дизајна.

Исходи изучавања предмета су сљедећа стечена знања: 1) Мапирање и анализа просторно-физичких карактеристика урбаног простора, као што су геометрија урбане матрице, густина изграђеност, форма уличног фронта и профила; 2) Мапирање и анализа функционалних карактеристика урбаног простора, као што су функционална разноврсност, просторни распоред функција, функционална компатибилност; 3) Мапирање и анализа изграђених структура у односу на природне карактеристике, као што су осунчаност, провјетреност, морфологија терена; 4) Дефинисање концепта урбаног дизајна отворених простора на основу просторних анализа и препознавања њихове међусобне релације; 5) Дизајн концепта мреже пјешачких и аутомобилских комуникација у сегменту урбаног простора ; 6) Дизајн концепта саобраћаја у мировања са познавањем техничких и димензионалних параметара.

- Технике урбанистичке анализе у контексту урбаног дизајна;
- Историјски контекст урбанистичких образаца;
- Технике анализе односа природних услова и грађене средине;
- Технике анализе карактеристика урбане форме;
- Технике анализе карактеристика мреже пјешачких и аутомобилских токова у урбаном простору;
- Детаљи елемената саобраћаја у кретању и мировању у контексту урбаног дизајна.

1. Alexander, Christopher, Sara Ishikawa, Murray Silverstein, Maw Jacobson, Ingrid Fiksdahl-King, Shlomo Angel. 1977. A Pattern Language. Towns. Buildings. Construction. New York: Oxford University Press.

2. Bazik, Dragana. 1995. Ponuda gradske scene - potencijali mikro prostora grada. Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu.

3. Cullen, Gordon. 1990. Gradski pejzaž. Beograd: Građevinska knjiga.

4. Lynch, Kevin. 1974. Slika jednog grada. Beograd: Građevinska knjiga.

5. Maletin, Mihailo. 1992. Gradske saobraćajnice. Beograd: Građevinska knjiga.

Предиспитне обавезе студената су позитивно оцијењени колоквијуми, 80% присуства на вјежбама и предавањима, и позитивно оцијењени графички радови. Студенти који добију позитивне оцјене на колоквијумима изнад оцјене 8, су ослобођени полагања завршног испита и број освојених бодова на колоквијумима се преноси у бодове испита. Колоквијуми су обавезна провјера знања. Одсуство са два колоквијума, двије негативне оцјене на колоквијумима или комбинација обавезују студента да напише семинарски рад на једну од задатих тема у школској години.

Настава се одвија кроз мултимедијална предавања, рекогносцирање на терену, активно учешће на вјежбама кроз израду графичких елабората, самосталну анализу релевантне литературе, вербалну одбрану графичких радова и просторних концепата који радови представљају.