Модуларна координација и композиција
нема
За полагање завршног испита извршене све обавезе предвиђене радом на предавањима и вјежбама:
1) потпис у индексу и
2) позитивно оцијењен графички рад.
Циљ предмета јесте упознавање са проблематиком која се бави изучавањем теорије модуларне координације, малих цијелих бројева и архитектонске композиције, те њиховим утицајем на моделирање модуларних мрежа у 2Д и 3Д пројекцији и начин пројектирања различитих врста архитектонских објеката. Студентима се појашњава филозофија модуларности у микро и макро окружењу.
Након успjешног завршетка овог предмета, студент ће бити у могућности да креира модуларни архитектонски модел и конструктивне склопове од малих до великих распона користећи различите врсте модула. У погледу савладавања метода пројектовања, студенти ће по завршетку предмета бити у могућности да управљају процесом, приступом и методама пројектовања модуларних мрежа за различите архитектонске структуре.
Упознавање са модуларном координацијом и композицијом кроз: 1) врсте модула и њихове међусобне односе; 2) антропометричке мјере; 3) историју модуларности (антички Египат и Рим, античка Кина и Јапан, Ле Корбизије и Нојферт, савремене теорије); 4) теорију малих цијелих бројева; 5) композицију; 6) врсте и типове модуларних мрежа, њихове особине, понашање и међусобни односи; 7) утицај модула и модуларних мрежа на пројектирање објеката у 2Д и 8) утицај модула и модуларних мрежа на пројектирање објеката у 3Д.
Доци, Ђерђ: Моћ пропорција, Нови Сад, Стyлос д.о.о., 2005.
Ле Цорбизије: Модулор, Никшић, Јасен/Лисина/Бијели Павле, 2002.
Курент, Тине: Бројеви Толстојевих простозидара три и седам у модуларној архитектонској композицији, Београд, Архитектонски Факултет Универзитета у Београду, 1980.
Ивковић, Владислав: Приступ димензионалној и модуларној координацији у градитељству, Београд, Архитектонски Факултет Универзитета у Београду, 1979.
Курент, Тине: Модуларна координација мера и димензионирање префабриката за отворени систем градње, Београд, Архитектонски Факултет Универзитета у Београду, 1977.
Похађање наставе - 5 бодова
Активност на настави - 5 бодова
Графички рад - 60 бодова
Испит - 30 бодова
предавања, вјежбе, консултације
Наставне активности, провјера знања у току семестра, завршни испит
