Естетика у архитектури

Акроним
ОА07ЕУА
Статус предмета
обавезан
Семестар
5
Фонд часова
1П + 0В
Број ЕСПБ
2.0
Студијски програм
Архитектура
Модул
Тип студија
Академске студије првог циклуса
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вјежбе)

Нема података

Условљност другим предметима / Облик условљености

Нема предходних и додатних услова за слушање овог предмета за студнете.

Облик условљености:

Нема.

Циљеви изучавања предмета

Циљ је да студенти стекну темељна сазнања о битности естетике за архитектуру као умјетност, те да схвате шта значи природно и уметнички лепо; шта јесте уметник; шта јесет уметничко дело, те шта значи перцептивни и рецептивни акт за публику. Битно је схватити зашто Хегел први сматра да је архитектура умјетност, те зашто архитектонско дјело мора бити као израсло из природе, а не нешто наметнуто природи и човеку као вештачко и пролазно.

Исходи учења (стечена знања)

Увођење студената у разумијевање модерног и постмодерног схватања естетике архитектуре, те оспособљавање студената за вођење дискурса и дијалога феномену умјетности уопште, естетике и архитектуре као умјетности и културе живљења.

Садржај предмета

Појам и предмет естетике као философске дисциплине; Естетика и друге философске и научне дисциплине; Античко и средњовековно схватање лепоте и уметности; Модерно и посмодерно схватање лепог и уметности; Природно лепо и уметнички лепо; Основни појмови у естетици (калон,мимесис, техне, поиесис...); Геније и таленат; Уметност као игра; Уметност као хармонија; Хегелова естетика општи део; Хегелова естетика архитектуре; Разлика између класичне и савремене уметности; Струјања у савременој естетици;
Савремена естетика архитектуре.

Литература
  1. Аристотел (2008). О песничкој уметности. Београд: Дерета. Ауснто. Р. (1975). Теорије о лепом у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга. Бимел. В. (1980). Филозофске анализе модерне уметности. Загреб: ЦЦД. Бубнер. Р. (1991). Естетско искуство. Загреб: Матица Хрватска. Гилберт. К. Е./Кун. Х. Историја естетике. Београд: Култура/Сарајево: Завод за издавање уџбеника. Граси. Е. (1974). Теорије о лепом у антици. Београ:ЦДамњановић. М. (1988). Естетика и стваралаштво. Сарајево: Веселин МасКЗХег.

  2. Хегел. Г. В. Ф (1975). Естетика. 1-3. Београ: БИГЗ. Хартман. Н. (1968). Естетика. Беогр: Култура. Платон (2001). Држава. Загреб: Наклада Јуричић. Зуровац. М. (2008). Три лица лепоте. Београ: Службени гласник. Вилић. Н. (2016). Увод у естетику (са кратким прегледом историје естетике: Антика и Средњи век). Бања Лука: Удружење за филозофију и друштвену мисао. Вилић. Н. (2021). Умјетност и стваралаштво. естетика у савременом добу. Бања Лука: Графопапир д.о.о. Бања Лука.

Облици провјере знања и оцјењивање

Два колоквијума, присуство настави које се вреднује због интерактивног учешћа студената у наставном процесу и завршни (усмени) испит.

Методе извођења наставе

Предавања, расправе, теоријске елаборације и презентације грађе и увида, консултације.

Посебна назнака:

Нема.