Бетонске конструкције

Кроз предмет Бетонске конструкције, студент стиче основна знања о армираном бетону као грађевинском материјалу. Механичке, физичке и реолошке особине материјала који чине армирани бетон. Поступци димензионисања засновани на Теорији граничних стања.

Студент по завршетку курса стиче знање пројектовања попречних пресјека армирано бетонских конструктивних елемената за различите врсте утицаја у попречном пресјеку, у смислу одређивања граничне носивости. У току курса уче се основна знања потребна за анализу оптерећења, статички прорачун и димезионисање једноставних армирано бетонских конструктивних склопова. Студент је способан да примјени стечена знања за основна правила конструисања попречних пресјека, у смислу правила за постављање арматуре у попречном пресјеку и правила за постављање арматуре дуж носача.

Основне физичке, механичке и реолошке карактеристике очврслог бетона. Врсте бетона и њихове ознаке. Основне физичко механичке и геометријске карактеристике арматуре. Врсте арматуре и њихове ознаке. Напонске фазе присавијању АБ носача. Оптерећење и дејства на конструкције. Коефицијенти сигурности за комбинована дејства оптерећења. Димензионисање елемената: Појам димензионисања, врсте димензионисања, начин димензионисања (слободно, везано и одређивање граничне носивости). Основе прорачуна елемената: основни концепт граничног стања, концепт сигурности, гранична стања дилатација у пресеку. Центрично оптерећени линијски носачи. Притиснути елементи без извијања. Затегнути елементи. Чисто савијање, правоугаони пресјеци, слободно димензионисање, везано димензионисање и одређивање граничне носивости. Ексцентрично савијање, правоугаони пресјеци, слободно и везано димензионисање. Прорачун пресјека за граничне утицаје трансверзалних сила. Планови армирања једноставних конструктивних елемената.

1. Група аутора, Бетон и армирани бетон према БАБ 87, Tомови 1 и 2

2. Најдановић, Д., Бетонске конструкције, Орион арт, Београд, 2004.

Студент је обавезан да самостално изради све семестралне задатке са процентом тачности 51% или више. У току семестра студент има могућност да полаже два колоквијума који укупно носе 30 бодова. Уколико студент положи оба колоквијума ослобођен је писменог дијела завршног испита, а уколико не положи један од колоквијума, мора да полаже писмени и усмени дио завршног испита у терминима редовних испитних рокова

Предавања, аудиторне и рачунске вјежбе. Студент самостално израђује семестрални задатак уз консултације.