Општа и примјењена геологија
Нема условљености
-
Упознавање са основним појмовима о геологији, саставу, старости и историји Земље, геотектонским теоријама, петрогеним и рудним минералима, стијенама литосфере, геолошким картама и геолошком грађом Босне и Херцеговине. Затим, упознавање са економским минералним ресурсима, њиховим коришћењем, распрострањењем у природи, са инжењерскогеолошким и хидрогеолошким карактеристикама тла, са циљем исправног планирања и управљања конкретним простором. Циљ изучавања предмета је да се кроз реализацију програма предавања и вјежби стечена знања интегришу са осталим стручним предметима студијског програма.
Реализацијом наставног програма студенти ће стећи теоријска знања о Земљи и земљиној кори, њеном саставу, грађи, старости, ендодинамичким и егзодинамичким процесима који се у и на њој дешавају. Кроз практичне примјере (примјерци стијена у збирци) студенти ће овладати основним појмовима о врстама стијена, њиховом настанку, склопу, минералима од којих су изграђене, класификацијама и другим карактеристикама и што је веома важно знаће их разликовати и препознавати. Упознавање са геолошким компасом, различитим врстама геолошких карата (њиховим садржајем) и пратећим тумачима, затим са геолошким структурама (наборима, расједима и др.), ће бити практично показано кроз реализацију програма вјежби ''Цртање геолошке карте на основу тачака геолошких осматрања'', ''Геолошки стуб'' и ''Геолошки профил''.
Студенти ће овладати основним знањима из инжењерске геологије, хидрогеологије, геоекологије, процесима који су довели до образовања различитих лежишта минералних ресурса, везе процеса са тлом, затим специфичним геолошким графикама и терминологијом. Кроз вјежбања, семинарске радове и теренску наставу биће усвојена знања о практичној примјени геологије и геолошке документације као подлоге за израду просторних планова и друге пројекто техничке документације.
1. Oпшти појмови о Земљи. Вјежбе: Увод.
2. Грађа Земље. В: Модели.
3. Геохронологија. В: Израда геолошког стуба.
4. Геотектонске теорије. В: Актуелни примјери.
5. Ендодинамички процеси. В: Актуелни примјери.
6. Минералогија-силикати. В: показивање минерала-силикати.
7. Минералогија-остали минерали. В: показивање осталих минерала.
8. Магматске киселе стијене. В: детерминација.
9. Магматске базичне стијене. В: детерминација.
10. Седиментне кластичне стијене. В: детерминација.
11. Седиментне хемијске стијене. В: детерминација.
12. Метаморфне стијене. В: детерминација.
13. Слој, набори, расједи, пукотине. В: Геолошки компас.
14. Геолошке карте. В: Цртање карте.
15. Геолошка грађа Б и Х. В: Цртање карте.
16. Егзодинамички процеси В: Геолошки профил.
17. Егзодинамички процеси и изградња објеката. В: Конструкција профила.
18. Хидрогеологија. В: Израда хидрогеолошке карте.
19. Хидрогеолошки рејони Б и Х. В: Израда хидрогеолошког профила.
20. Геотехника. В: Израда гранулометријског дијаграма.
21. Примјењена геологија у грађевинарству. В: Техничка петрографија.
22. ИГ услови изградње насеља. В: Израда ИГ карте.
23. Сеизмичка угроженост терена. В: Анализа ИГ карте.
24. Рудна лежишта. В: Израда профила бушотине.
25. Лежишта грађевинских материјала. В: Израда профила бушотине.
26. Минералне сировине. Е: Израда детаљног профила.
27. Геологија у пољопривреди. В: Понављање.
28. Геоекологија. В: Понављање.
29. Понављање. В: Семинарски радови.
30. Понављање. В: Семинарски радови.
Провјера знања обавља се путем домаћег задатка (семинарски рад) и колоквијума. Први колоквијум (детерминација стијена и минерала који се налазе у минералошко-петрографској збирци) полаже се усмено. Други колоквијум је писмени са темом ’’Цртање геолошке карте на основу тачака геолошких осматрања и геолошког профила’’. Завршни испит полаже се усмено, уз претходно положене предиспитне обавезе.
Монолошка и дијалошка метода са графиком и примјерима. Вјежбе из наставних јединица које третирају минерале и стијене ће бити извођене на примјерцима из минералошко-петрографске збирке.
Знање стечено на вјежбањима и предавањима потребно је употпунити теренским увидом у карактеристичне профиле стијена и рудних лежишта.
По могућности било би добро упознати се са радом лабораторије за камен и геомеханичке лабораторије, као и посјетити Сеизмички сектор у Хидрометеоролошком заводу Републике Српске.
